“Ča ćemo danas za obed?” pital je otac, a mat je zajedin odgovorila: „A mogli bimo paštu!“

I danas bimo mogli delat paštu.

Za nju nan rabi samo cvet al muka, kako ki zove, i jaje. Dobro je stavit na 10 dek mehkega cveta jeno jaje, ko ne bi smelo bit s frižidera, nego ga se pusti na stole da se samo od sebe stepli pa mej prsti dodat va cvet malo soli i žličicu ula. 

A mesi se jušto kako i kruh. Cvet se stavi na kupčić, va sredine zdubi škujica, va nju se stavi jaje, sol i ule pa se pomalo mesi dokle se ne dobije lepa boća ka se ne lepi za prsti, a mora bit samo sledić trja od kruha. Onda je dobro zamotat ju va foliju od najlona i pustit jeno pol uri, more i celu uru, da testo počine. Potle se testo na tanko razvaja i režu se kvadrići za krpice, duge trakice za lazanje, va Istre se delaju fuži, va Kastafšćine ravijoli, a na Krke šurlice.

Jena je sorta pašti ka se malo teže dela, ale ju zato si jako štimaju. Kad rečen teže ni to niš teže, nego rabi samo malo više znanja i strpjenja, a onda to gre kot po loje.

Nije, bez razloga najava ove radionice pisana na čakavštini. Svima je poznato da je domaća, svježa tjestenina najukusnija. No,njenu ulogu preuzima konfekcionirana, tvornička, suha tjestenina. Kako izrada domaće, svježe tjestenine kao i cjelokupna gastronomska baština našeg kraja ne bi pala u zaborav, uvijek se pronađu neki ljubitelji „našega domaćega“ i prenose recepture s koljena na koljeno.

Stoga im se mora skinuti kapa i reći SVAKA ČAST.

Tako su i naše edukatorice Nada Kirinčić i Margita Biljan ne samo sačuvale tradicionalan način izrade krčkih šurlica, već će svoje znanje nesebično prenijeti i na druge.

Stoga nema druge već da nam se pridružite!